SEO za 2017

Primetio sam da vlasnici web sajtova postaju sve više frustrirani nemogućnošću da optimizuju svoje stranice za pretraživače. Koliko god saveta iz blogova i Youtube videa da primene, rezultata kao da nema. Čak i kada pokušavaju da nađu profesionalnu pomoć frilensera (verovatno uzimaju najjeftinije ali to je druga priča) nema napretka.

Inače ne radim SEO profesionalno, ali skoro sam imao jednog klijenta koji me je molio da mu pomognem sa nekim savetom upravo jer dugo pokušava i gubi novac i vreme uzaludno. Bio je oduševljen rezultatima koje je postigao primenjujući moje savete, pa sam odlučio da ih podelim i ovde na blogu jer pretpostavljam da ima još mnogo vas koji ste u istom problemu.

SEO nekad i sad

SEO u suštini predstavlja sve što radimo sa sajtom u cilju da se rangira višlje u Googlu i na drugim web pretraživačima (već neko vreme bitan je samo google, ostali se jako slabo koriste).

SEO je nekada značio da formatirate HTML na ispravan način, stavite ključne reči na strateška mesta, obezbedite dosta linkova do vašeg sajta i to je u suštini bilo to. Ovo je dovelo do toga da su ljudi mogli da optimizuju đubre od sajtova koji nisu služili nikakvoj svrsi, nisu imali nikakvu vrednost za posetioce, i da takve sajtove rangiraju visoko u rezultatima pretrage. Googlu se ovo nije svidelo. Tako da je od samih početaka SEO bio igra mačke i miša. Google je tražio nove načine da ne rangira visoko stranice koje to ne zaslužuju, a SEO specijalisti su tražili načine da prevare Googl da ih ipak rangira. Uglavnom, pazite na to koliko su stari izvori iz kojih učite SEO, Google je samo u 2016-oj promenio algoritam pretrage 5000 puta!

Nova pravila igre

Neke od stvari koje je Google obelodanio javnosti (specifični detalji su uvek tajna) tokom ove istorije razvoja njihovog algoritma pretrage, a koje utiču na rangiranje:

• Koliko dugo posetioci ostaju na stranici 
• Koliko stranica na sajtu korisnici posete (da li kliknu da pogledaju još neku stranicu) 
• Koliko se puta isti korisnik vrati na sajt 
• Koliko se brzo stranica učitava 
• Koliko je stranica prilagođena mobilnim uređajima 
• Kada korisnik iz rezultata pretrage uđe u stranicu, da li se vraća na rezultate pretrage i klikće na neki drugi rezultat (ovo je loše jer daje znak Googlu da korisnik nije pronašao šta je tražio) 
• U kojoj je meri sadržaj stranice stvarno u vezi sa ključnim rečima za koje je stranica optimizovana (Ovo ne možete prevariti, u pitanju je veštačka inteligencija poput one koja prepoznaje spam mejlove, samo još naprednija). 
• Koliko je sadržaj na stranici originalan (tekst, slike, video…)

Sve ovo služi da se utvrde dve stvari:

1. Koliko je kvalitetno korisničko iskustvo, da li je sajt “user friendly” tj. lak za korišćenje?
2. Koliko je sadržaj vredan za korisnika, koliku vrednost korisnik iz njega dobija u odnosu na ključne reči koje je koristio u pretrazi? 

Sva pravila SEO-a koja su tu još od starih dana i dalje treba da budu ispoštovana. Više nisu dovoljna sama po sebi da vam se sajt kotira visoko, ali imaćete negativne posledice ukoliko ih ne implementirate.

Kako ubrzati sajt?

Prvo što treba da uradite je da odete na Google Page Speed Insights i da testirate brzinu vaše stranice. Nećete dobiti 100/100 ali nemojte da vas to brine, niko i neće. Postoje neki sajtovi koji su to postigli, ali nije sada bitno, da ne širimo priču. Ukoliko postignete 70-80 dovoljno je dobro. U suštini ukoliko vam je skor 44 a podignete ga na 64, dovoljno je dobro! Uradili ste ogromnu stvar za vaš SEO! Pošto Google ovakve detalje drži u tajnosti, niko ne zna da li brzina utiče na ukupno rangiranje stranice 30% ili 60%, ali pouzdano znam da utiče mnogo. Mali pomak u brzini odraziće se drastično na SEO.

Osim toga što vam daje trenutni skor, Page Speed Insights vam daje i detaljna i precizna uputstva kako da ga popravite. Ovo nisu neka generalna uputstva, već konkretna baš za vaš sajt. Ovo su neprocenjive informacije. Večinu uputstava koje dobijete nećete moći da sprovedete sami, ili ih čak nećete ni razumeti ukoliko niste web developer, ali bez obzira na to, sve informacije koje vas vode do bržeg učitavanja stranice su tu. Ukoliko ne možete sami, možete da unajmite profesionalca koji će vam to odraditi.

Ono što možda možete sami, i čega nema u ovim veoma tehničkim i stručnim uputstvima je da “olakšate” sajt, da mu date da diše, uklanjanjem nepotrebnih widgeta i pluginova. Ovo se naročito odnosi na sajtove u WordPressu i sličnim CMS platformama. Ljudi često preteruju u količini animacija, widgeta i plaginova pa generalno i previse sadržaja na stranici, u nameri da oduševe svoje korisnike. Jedino čemu ovo vodi je to da korisnici brže izađu nego što su ušli, zbog dugog čekanja da se stranica učita.

Kako poboljšati korisničko iskustvo?

Ovo je tema koja zahteva da napišem celu knjigu da bih sve pokrio, pa ću vam zato reći samo jednu – najvažniju stvar.

Izbacite sve reklame koje iskaču preko sajta, iza sajta, sve reklame koje pokrivaju ceo ekran, sve reklame koje se učitaju malo kasnije pa pomere ceo sadržaj na gore ili dole… Razumete šta hoću da kažem.

Ovakve reklame su broj 1 najveći neprijatelj korisničkog iskustva, i ne rade samo protiv vaših posetilaca, rade protiv vas!

Kako optimizovati članke?

Naslovi treba da budu dužine 3-5 reči, i trebalo bi koliko je moguće da se podudaraju sa korisnikovim unosom u pretragu (pokušajte da zamislite šta bi korisnik tačno uneo u pretragu). Dobar primer: “Šta je HDR?”, loš primer: “Šta bi trebalo da znate o iPhone 7 pre nego što bude kasno – nemojte reći da vas nismo upozorili”. Ovaj drugi primer sigurno niko ne bi ukucao u pretragu, mnogo bolji izbor je “iPhone 7 recenzija” ili “iPhone 7 nedostaci”. Takođe, ne zaboravite - naslov su sada vase ključne reči za koje radite optimizaciju tagova i svega ostalog. Možda ste ovo već primenjivali, ali obratite pažnju na podatak da korisnici u pretragu kucaju 3 do 5 reči, i zapamtite da treba članak da optimizujete za tu jednu pretragu, ne optimizujte članak za 10 ključnih reči. Naslovi tipa top 10 i top 5 ne pomažu mnogo za SEO, mada jesu dobri za oglašavanje na društvenim mrežama.

Obavezno se potrudite da sadržaj teksta stvarno odgovara naslovu, i da stvarno savršeno odgovara ključnim rečima i opisu u metatagovima. Pokušajte koliko je moguće da objavljujete originalan sadržaj, a ne samo da kopi-pejstujete druge članke (Google zna da je u pitanju kopija). Pored originalnosti dobar savet je da budete u toku sa interesovanjima publike vašeg sajta i da objavljujete sadržaj koji je u okviru njihovih interesovanja.

Bez obzira na sve što su vam pričali ili ste ćitali, svaki vaš članak treba da ima od 1200 do 1500 reči. Ranije su prolazili bolje tekstovi mnogo kraći od ovoga, ali nova istraživanja ugledne organizacije „American Marketing Association“ pokazuju da tekstovi od 1200 do 1500 reči postižu bolje rangiranje u proseku, naročito za ključne reči sa jakom konkurencijom. Važno je da se ovako dugi tekstovi razbiju podnaslovima, listama i slikama po celoj dužini, kako se posetioci ne bi uplašili teksta.

Ovo su odlični saveti za nekoga ko nema mnogo članaka, ali šta da radi neko ko na sajtu ima hiljade članaka koji su loše optimizovani, kako da ih sve prepravi po ovim pravilima?

Ukoliko ne možete da optimizujete sve članke, optimizujte one najgore.

Uđite u Google analitiku i pogledajte „bounce rate“. Osim ukupnog za vaš sajt, možete da vidite i „bounce rate“ za svaku stranicu pojedinačno. Ukoliko vam je ukupni 70%, ne znači da je za svaku stranicu toliki, za neke je možda 50% a za neke 90%. Napravite listu stranica koje vam najviše kvare prosek, i idite u Google Search Console. Tamo možete da vidite koje su to ključne reči koje korisnike dovode na svaku od ovih stranica. Fokusirajte se na ključne reči koje su na vrhu za svaku stranicu (ukoliko ima mnogo ključnih reči koje dovode podjednak broj posetilaca, optimizovali ste stranicu za previše reči – ispravite to). Ovo su ključne reči koje korisnici unose u pretragu, dobijaju vašu stranicu u rezultatima, klikću na nju, i ubrzo izlaze iz nje i klikću na sledeću stranicu. Ovo morate da zaustavite. 

 

Ono što želite je da optimizujete sadržaj stranica tako da odgovara ovim ključnim rečima koje donose najviše poseta. Trenutno nije tako, jer posetioci ne vide ono što su tražili, inače „bounce rate“ ne bi bio tako visok. „Bounce rate“ je jedan od faktora koji u znatnoj meri utiče na rangiranje stranice. On meri koliko posetilaca nisu ni na šta kliknuli na stranici, već su samo izašli. Obično će korisnik kome se sajt svidi kliknuti barem na jedan link na stranici, da li je to drugi članak ili „home“ link ka početnoj strani, bilo šta. Ni jedan klik je jako loš znak.

Ono što je važno da imamo na umu kada optimizujemo ovakav članak je da nam nisu u prvom planu tehnički detalji kao što su H1 tagovi i meta tagovi. Ne interesuje nas koliko puta se koja reč pojavljuje na kom mestu. U svakom slučaju ovo je sve verovatno bilo OK inače ne bi ni imali nikakve posete. Ono što treba prvenstveno da nas interesuje je ljudsko biće koje posećuje stranicu, i kako da mu pružimo ono što želi da dobije kada ukuca te ključne reči u pretragu.

Pogledajte ljudskim očima stranice sa visokim „bounce rate“-om. Ponekada je samo to dovoljno. Na nekima od njih na prvi pogled shvatićete šta je problem. Možda je to predugačak naslov u velikom fontu, možda je to razvučena slika, možda ima previše slika pa se stranica učitava dugo...

Nekada će biti toliko jednostavno da se problem otkloni. Nekada će biti teže uočiti problem, na primer da je tekst pisao neko ko nema talenta za pisanje, ali problem je sigurno tu na samoj stranici.

Pronađite ga i poboljšaćete SEO.